~Milena Marković je čovek čiju poeziju čitam i upijam u jednom dahu...
Milena Markovic je scenarista, dramski pisac i pesnikinja.
Odabrala sam par njenih pesama... Žena je jednom rečju - fascinatna...
Ovo su pesme za žive i mrtve
i za one što će umreti
za one što hodaju za one što trče
po lišću i barama po snegu i pesku
ovo su pesme za decu
koje ne idu po mraku
ovo su pesme za decu
koje su po mraku išla
da nadju put iz mraka da izadju.
ovo ću reći onima
što su u mraku sami
ovo sam ja što sam bila
sa mrtvima i živima
ovo sam ja što sam bila u mraku
ovo sam ja što nisam izašla.
niste sami u mraku
tu sam ja i ima nas puno
hodamo trčimo igramo dišemo
tu sam i nije kraj
nije kraj dok ne bude kraj
mrak nije najgore mesto
kraj nije najgore mesto
strah je najgore mesto.
Žud
prvo žudiš da te vide
a oni vide samo sebe
onda kada si viđen nije ti više važmo
jer ne možes da jedeš da piješ i kenjaš krv
i ne spavaš noću
onda žudiš da te vole
razni te vole pa ih jedeš ili bivaš pojeden
onda kaad to dođe nije više važno jer
od jedenja si suvi kostur što mlatara
onda žudiš za nečim što se zove lep život
a to ti nikada nije došlo i ako jeste prošlo je
jer lep život nije za ljude kao što si ti
to je za one druge.
onda žudiš za drugim životima
da budeš mlad ili onaj tamo
gledaš film i hoćeš unutra
onda shvatiš da bi sve isto opet
a ponekad i središ svoja creva
svoj pritisak
svoj šećer
i gužvu u prevozu
onda žudiš za suncem za drvećem i
hladnom bistrom vodom
i onda
ako jedan dan više ne žudiš
umreš
umreš za svoje snove
umreš za sve koje si izjebala
umreš za sve koje su tebe izjebali
umreš za decu
i umreš i ovako
i onako
jedinog smisla ima da žudiš
inače nema koristi od tebe
bolje da budeš mačka ili drvo
žudi i trpi.
Maslačak
nisi ni tako daleko
može da se putuje kod tebe
ipak, ja ne putujem
zato što nema dalje
šta da radim kada dođem
ne spava mi se u hotelu
i ne gleda mi se kroz tuđ
prozor
sve manje i manje trpim ljude
zato te i zovem telefonom
u subotu popodne
i ne čujem sve što kažeš jer
brzaš i gutaš reči
i često si
pijan
u subotu popodne
onda ti pogledam sliku
i pomislim kako si lep
i to je sve
subotom ja radim
i gledam ponekad
televizijski program
pošto je proleće šetam
i to je sve
pomislim na tebe i drugim danima
ali ne više nego što treba i ti ne treba da puno misliš
na mene
ja ne mogu tebi da pomognem
a ne možeš ni ti meni
onda samo da si živ
brate moj
i zdrav
druže moj
i radostan ponekad što više možeš
lepi dečko moj.
Čupavo
Ne mogu da čekam više
da ti mene poljubiš
sinoć sam pila rakiju
ponašale se kao životinja
danas radim u tišini.
Onda sam zaplakala
kleknula
nemoj da se smeješ
i molila
molila
molim te voli me
molim te voli me
molim te voli me
ako ne možeš
ajde da se sečemo
da budemo braća
oženi neku moju sestru
doseli se u komšiluk
snimi sebe na kasetu
da slušam po čitav dan
pusti da radim svaki dan
nešto za tebe
da ti donosim užinu
pusti da volim svaku tvoju
ako mene ne
ako mene ne
a ako da
a ako da ljubavi
nauči me kako da ti ne dosadim.
Marković, M. (2014) Pesme za žive i mrtve. LOM: Beograd;
